Podgorica – U sporu Prve banke protiv Eurofonda juče je nastavljena rasprava svjedočenjem Petrašina Kasalice, savjetnika izvršnog direktora za pravne poslove Prve banke, koji je saopštio da je direktor fonda Boiša Šotra, prije nešto više od tri godine, prvi predložio toj banci da naplati dug od spornih 1,6 miliona eura, koliko je u tom trenutku bilo na bankarskom računu fonda.
Kasalica je u svjedočenju iznio različite detalje u vezi s ovim slučajem u odnosu na Šotrinu raniju izjavu, zbog čega je sutkinja Milica Popović prihvatila predlog advokata Eurofonda Milana Vujoševića da se na idućem ročištu 7. marta obavi njihovo suočavanje.
Eurofond je tužio Prvu banku, pred Osnovnim sudom, tvrdeći da mu je sa računa skinula 1,56 miliona eura kojim su namjeravali da plate porez (ukupan “dug” sa kamatama je 1,8 miliona). Pred Privrednim sudom je uslijedila kontratužba banke koju kontrolišu braća, biznismen i premijer Aco i Milo Ðukanović, zbog neispunjenja Protokola potpisanog 2. septembra 2009. godine sa Eurofondom, kojim je bio predviđen povratak kredita za više fizičkih lica kojima je taj fond bio žirant.
Kasalica je, između ostalog, rekao da bez obzira na mjere Centralne banke prema Prvoj banci nije bilo smetnje da se u ovom slučaju dužniku dozvoli restrukturiranje kredita.
On je tokom svjedočenja otkrio manjinskim akcionarima Eurofonda manje poznate detalje o tome kako su novcem tog fonda vraćani višemilionski krediti više povezanih lica sa Veselinom Barovićem. Prema protokolu, Eurofond je, poslije proda je akcija Elektroprivrede, vratio kredit Monte Adrie broker diler, ovlašćenog posrednika na berzi, odobren od Prve banke na način što je otkupio njen poslovni prostor za visinu duga od 350.000 eura. Radisav Živković i Saša Živanović su preuzeli dug Gorana Kažića da bi Eurofond potom otkupio njihove hipotekovane nepokretnosti za iznos od 1,15 miliona eura.
Sve navedene nepokretnosti, prema riječima Kasalice, Eurofond je “uknjižio na svoje ime”.
Prema tvrdnjama iz banke, problem je nastao što Eurofond nije izmirio kreditne obaveze za još tri fizička lica Veselina Barovića (akcionara Eurofonda), Miloša Drizića i Rajka Mihovića, koji su se zadužili u Prvoj, kupili plac na primorju, ali kredit u iznosu od 5,68 miliona eura nijesu vratili.
Ideja Prve banke i Eurofonda bila je da banka naplati 1,6 miliona eura, koje je fond imao na računu, i odobri mu dodatni kredit od 4,15 miliona eura. Menadžeri Eurofonda tvrde da nijesu to potpisali, a Prva banka je na osnovu Protokola skinula sa računa fonda 1,6 miliona eura. “U više navrata sam kontaktirao Šotru da se pristupi potpisivanju ovih ugovora, međutim, bezuspješno”, rekao je Kasalica. Odgovarajući na pitanje sutkinje Popović, Kasalica je objasnio “da se pristupilo ovakvom načinu izmirenja kreditnih obaveza navedenih korisnika, jer je to bila isključivo inicijativa Eurofonda”.
Eurofond nije dao pismeno objašnjenje zbog čega je odbio da potpiše ugovor o novom kreditu.
